Nismo se trebali sresti kad
sudbina dozvolila nije, da naša srca budu skupa, da jedno uz drugo bije. Volim
te i suviše šta ću od tebe kriti, al sudbina nas je rastaviti htjela, moralo je
tako biti. Nismo se trebali sresti one divne ljetne noći, nisam te trebala sresti
i upoznati te tvoje prelijepe oči. Od sada više ne misli o meni, ni ja ne želim o
tebi znati. Nikada više ne prilazi mi, jer moje srce mora da pati. Al ipak kad ti
najteže bude i kad osjetiš da te nešto boli, ako hoćeš bar pomisli da postoji
biće koje te još uvijek voli.